Kirtan

Sigurno nije više nikakva novost da je svaki zvuk vibracija. Da ne vibrira isto Betovenova muzika kao neki pop rock hit. Muzika može podsticati u nama bunt, volju, agresiju, ali može nas voditi u suptilne, duhovne svetove, otkrivajući nam našu višu prirodu. Istraživanja koja su rađena sa vodom ovo sve jako lepo dokazuju.

Zašto kirtan?
Melodije su pisali ljudi dok su u srcu slavili božansko. Sa zahvalnošću, molitvom, ljubavlju.

Zašto često na sanskritu?
Iako pevamo i na srpskom ili engleskom, sanskrit je drevni jezik velike snage. Ako bismo zamislili da nečemu damo ime, ne tek da bi imao ime već da to ime vibrira vibracijom onoga koga imenuje onda bismo govorili o snazi sanskrita.

Zašto je dobro da svi pevamo?
Pevanje je oslobađajuće. Zvuk oslobađa našu grlenu čakru, dozvoljava nam da se izrazimo i da dublje učestvujemo u Satsangu.

Šta dobijamo ovakvom vrstom meditacije?

Pročišćenje tela i duše, ljubav u srcu, meditativno iskustvo blaženstva i radosti postojanja

Može se reći da postoji joga za svakoga, pritom ne mislim na jogu kao stil vežbanja, kako je mi ovde uglavnom poznajemo već na jogu kao put razvoja svesti. Pa tako imamo Djnana yogu, Bhakti yogu, Hatha yogu, Karma jogu… Da li je naš senzibilitet više za neki fizički rad, ili smo skloni kontemplaciji ili uglavnom imamo emotivan odnos sa okolinom na neki način određuje koja bi vrsta joge za nas bila najbolja. Ipak, vrlo često se one, kao i u mom slučaju međusobno dopunjuju i prožimaju.

Ako smo recimo oni koji su skloni razmišljanju i kojima je važno i na kraju lakše da istinu spoznaju promišljanjem i kontemplacijom, djnana yoga bi mogla biti naš put. Neki učitelji kažu da je ovo najteži put do istine i da je čak opasan ako paralelno sa njim ne radimo i na otvaranju srca i razvijanju ljubavi i saosećajnosti.

Drugi put je da umesto uzdizanja misli ka istini i kontemplaciji, zapravo uzdižemo i profinjujemo svoje osećaje, da svoju ljubav uzdižemo sa nekih personalnih nivoa na supltilnije, slaveći ono najuzvišenije a to je kroz kirtan recimo. Kada dođemo u stanje potpune devocije i ljubavi rađa se i svesnost o sebi kao delu celine.

Ne postoji najbolji put. Postoji bolji za svakog pojedinačno. A opet dobro je razvijati sebe u svim segmentima. Meditirati u današnje vreme je vrlo izazovno i zato se preporučuje priprema za to kroz razne tehnike disanja, vežbanje ili recimo kirtan. Neki učitelji čak kažu da je u današnje vreme kirtan jedina stvar koja nas može odvesti do viših sfera, duhovnog uzdizanja, do Boga.

Joga kaže nemoj da veruješ, imaj iskustvo. A kada nam makar i obris tog iskustva o postojanju neke više svesti i smisla dođe, onda ne postoji ništa prirodnije od toga da želimo da je slavimo pesmom. Nalazim veliko uživinja da pevajući kirtan slavim višu svest pominjući njena različita imena. Ako govorimo o jogi, kirtan kao devocijsko pevanje je domen Bhakti joge ali takođe postoji i u raznim drugim tradicijama. Sufizmu, budizmu… Bhakti joga je pre svega za ljude koji vrlo emotivno reaguju na ovaj svet ali i ne samo za njih, nekad je to odlična praksa upravo za nekog ko je emotivno blokiran da mu pomogne da aktivira i pročisti svoju srčanu čakru. Bhakti je devocija, služenje i obožavanje najuzvišenijeg.

Imati probuđenu Anahatu (čakru srca, ljubavi, saosećanja) je nekad vrlo ugodno i ekstatično iskustvo ali ako ona nije pročišćena i podržana svesnošću viših čakri onda je preosetljivost koju dobijamo u anahati često vrlo teška. Mnogi umetnici su upravo bili na nivou anahate. Njihova ljubav i saosećajnost činila ih je tako dobrim pesnicima, slikarima, kompozitorima ali svima nam je poznato da su mnogi od njih svoje živote završavali vrlo tragično. Često u teškim depresijama ili čak samoubistvom. U jogi, ogorman potencijal ovakvih duša se usmerava na pravi način i ne samo da ih čuva od depresije i apatije već ih dovodi do samospoznaje. Razvijanjem pozitivne životne filozofije, kroz disciplinu tela i uma, otkrivanjem višeg smisla u svemu kroz kontemplaciju i meditaciju naša ljubav i saosećajnost srčane čakre postaju izvor našeg služenja, radosti i kreativnosti a ne patnje. Biti preosetljiv i saosećajan u ovakvom svetu bez razumevanja veoma je teško i izazovno. Kirtan je upravo praksa koja naše emocije i našu ljubav uzdiže na neke više, ne tako personalne nivoe. Najčešće se peva na sanskritu jer sanskrit je jedan vrlo specifičan jezik. Ako zamislimo jezik u kome svaka reč u sebi nosi toliko snažnu informaciju o onome što imenuje da možemo samo izgovaranjem ili slušanjem te reči da vidimo i osetimo u potpunosti to što imenuje iako je to za nas recimo sasvim nov pojam, onda smo blizu da shvatimo koliko je velika moć sanskrita. Recimo da on poznaje simbole, ključeve za otključavanje naše svesnosti koja je zamagljena i da u njoj probudi sećanja na suštinu i sva znanja o jedinstvu i ljubavi koja duboko u sebi imamo. Upravo zato i bez razumevanja onoga što pevamo imamo mogućnost tako intenzivnog doživljaja.

Kada vodim kirtan meni nije tako važno iz koje je on tradicije. Svakako su mi neki bliži i jače rezoniraju sa mojim srcem, neki možda manje bliski ali mi sva ta raznolikost pruža doživljaj različitih nijansi božanskog, suštinskog, univerzalnog i apsolutnog, pruža mi mogućnost da ga sagledam iz različitih uglova i vidim različitim očima oslobađajući me svakog mog ličnog dogmatizma u koji bih mogla upasti. Ostavlja me otvorenom za direktno iskustvo ljubavi sa suštinom, stalno iznova novom i drugačijom. Sigurno da i ovaj put ima svoje stranputice kao i svaki drugi. Ne postoji nekakav recept za to biti na pravom putu osim da naša dela, ljudi kojima smo okruženi, okolnosti u kojima živimo najbolje govore o tome gde smo. Uzimati od raznih puteva pomalo zna da nas drži na površini ali isto tako zatvoriti se u jedan put takođe nas može držati na površini. Sve zavisi od naših motiva i svesnosti. Stupiti u kontakt sa sopstvenim vođstvom i dozvoliti sebi da smo vođeni je možda najsuptilnija i najvažnija nauka za svakog pojedinačno.

Negde osećam da je danas vreme slobode… Da danas shvatamo da svi putevi vode na istu destinaciju… Iako, kao što sam pomenula jesam verujuća, vrlo sam osetljiva na svaku vrstu religijskog dogmatizma ili bilo kakvog rigidnog pripadanja nekoj organizaciji ili čak ideji.

Otud je možda moj izbor joga koja kaže vera nije potrebna ali može biti od koristi. Kao praktična nauka o samospoznaji ima u sebi prostor i tehnike za svačiji senzibilitet. Kao što sam pomenula i meni i mnogima danas je važno razumevanje istine, naučni dokazi za nju. I na svu sreću, danas toga i ima puno. Kvantna fizika je dokazala ono što joga govori već hiljadama godina. Ali ona može samo da nam pomogne da bismo imali poverenja da se otvorimo ka doživljaju a za doživeti istinu potrebno je malo više od naučnih dokaza. U današnje vreme kako mnogi kažu, rad sa telom je od velike koristi, tehnike disanja bez kojih je gotovo nemoguće smiriti um i kirtan koji toliko snažno otvara srce da se um u njemu jednostavno rastopi. Osim predivnog iskustva bezuslovne ljubavi, devocije i razvijanja vere, kirtan ima mogućnost i da unapređuje naše odnose sa ljudima, partnerima i da pročišćava našu srčanu čakru.